Zimska basta

 Jedna od stvari koja me najviše fascinira kod života na selu jeste ZIMSKA BAŠTA. Prosto ima nečeg čarobnog i alhemijskog da se po snegu dođe do plastenika i kao u super marketu uberu namirnice za ručak. Pre samo par godina nisam ni mislila da je ovo moguće. A onda sam se preselila na selo i shvatila da je sve moguće :-)

Pioniri zimske proizvodnje povrća svakako su bili baštovani u predgrađu Pariza u 19tom veku. Oni su koristili konjsko djubre koje se sklanjalo sa ulica Pariza kako bi pravili tople leje za setvu, i iznajmljivali su zvona, takozvane cloche, od stakla, kako bi zastitili biljke tokom zime. Pariz je dakle u 19tom veku bio u potpunosti opskrbljen svezim povrćem i leti, i zimi, i to povrće je bilo lokalno i organsko, i to sve tera na veoma duboko razmišljanje o tome gde smo sada, o pretencioznosti, zabludama, i pomeranjima standarda. 

Iako postoje mnoge strukture od niskih tunela, improvizovanih toplih leja i slično, ja ne mogu dovoljno da nahvalim plastenik. Običan, negrejani plastenik sa jednom folijom, betonskim šapama, dobro zavarenom konstrukcijom. Plastenik treba da se postavi u skladu sa vetrovima tipičnim za to podneblje i najbolje da je blizu nekog južnog zida, ili šumarka, bilo šta što blokira hladne severne vetrove. 

Trik kod plastenika koji daje povrće tokom cele zime jeste PRAVO VREME SETVE i POGODNE SORTE.

Povrće treba da je već zrelo i stasalo pre nego što dođe zima. Naime, u našoj zemlji, zbog nedostatka svetlosti biljke ne rastu, ili rastu minimalno, u periodu od novembra do februara. To znači da većina biljaka za zimu treba da bude posejana negde u avgustu. Ovo je malo osetljivo jer sejemo biljke koje vole hladnoću za vreme toplog leta i jeseni. Zato je bitno da se biljke seju u hladovini, u kontejnerima za rasad, i da se ne dozvoli isušivanje, čak i ako moraju da se zalivaju i fajtaju nekoliko puta dnevno. U oktobru ili krajem septembra, kada vadim paradajz iz plastenika, na njegovo mesto dolaze biljke iz rasada koje su vec dovoljno velike i biće uskoro spremne za upotrebu.

To je uglavnom zeleno lisnato povrće, ali može biti i korenasto. Spanać i pok choi sejem početkom septembra jer je jesen postala isuvise topla i ove biljke veoma brzo odu u cvet. Iako sam pokušavala da spanać posejem direktno u zemlju, odustala sam, te i njega sada sejem prvo u kontejnere. Gospodin spanać ima veoma lošu klijavost te mi ostavlja prazna mesta u plasteniku koja su horor za moj kompulsivno opsesivni poremećaj :-) takođe, korov, a naročito mišjakinja, obožavaju da rastu u okolini spanaća, te ga je nemoguće okopati ako je posejan direktno u zemlju. Inače je okopavanje zimske bašte minimalno ukoliko se na početku par puta pređe ploskorezom oko biljaka. 

Pre sadnje zemlju malo pospem kuglicama od zeka, a nakon sadnje, zemlja se dobro zalije, biljke se isprskaju azotnim đubrivom, ja koristim koprivu i morske alge kao i mikrobiološka đubriva, i dalje se više uopšte ne zaliva osim ukoliko zima nije izuzetno sušna i topla, a i onda samo ponekad :-) Dakle, ovo je bašta bez predatora, bez zalivanja i okopavanja, jednom rečju bašta gde je branje jedini rad. Moja omiljena bašta <3 

Ukoliko je zima pak hladna, valja pobosti kočiće u zemlju i biljke prekriti agrilom, možda čak i sa nekoliko agrila ukoliko je veoma veliki minus. Trik je u tome da se biraju sorte koje dobro podnose hladnoću i kojima mali mrazevi ne smetaju. Neverovatno je koliko ima puno ovakvih biljaka... Ovo su moji favoriti:

Rukola, brokoli, kelj, sibirski kelj, blitva, luk (za pera), pok choi, zelena salata (ljubljanska ledenka), rotkvice, daikon rotkve, kineski kupus, spanać, velika ljubičasta slačica, mizuna.

Osim ovih, sejala sam sa uspehom i: cveklu radi lisća, grašak radi vrhova, tj. izdanaka, kelerabu, rotkvu belu i crnu, šargarepu, komorač, peršun, celer

Ono što više neću sejati zimi jeste krompir i bob. 

Prednost dajem biljkama kojima spoljno lišće može da se bere, a one nastavljaju da rađaju novo lišće. Npr. spanać može i do 5 puta da se bere, salatama samo berem najveće, spoljašnje listove, isto radim i sa blitvom i keljom....sve je to ekonomičnije nego npr. ubrati kelerabu iza koje ostaje prazan prostor gde ništa ne može da se poseje sve do februara. 

Kineski kupus mi je bio najveće iznenađenje, jer iako bockav i nikakav na početku jeseni, ispostavilo se da konstantno proizvodi velike lisnate mase i tako faktički preko cele zime imam svež kupus. Plastenici tako lepo proizvode da uvek ostane biljaka i za jato koka, i za manje stado koza. 

    Ovo je tako jednostavan način da se cele zime ima sveža hrana bogata nutrijentima, pravi blagoslov onda kada je do vitamina teško doći. Toliko sam zavolela zimsku baštu da sada smatram život bez plastenika nemogućim u smislu kvaliteta samog života <3

Biljke ostaju u plastenicima sve do vremena sadnje paradajza. Do tada je većina već krenula u cvet, i najbolje primerke ostavljam da odu u seme koje čuvam jer se pokazalo da može da uspešno preživi zimu u mojim uslovima. Iako je letnja bašta prepuna boja i avanture, ona je i promenjiva i prevrtljiva i puna iznenađenja. Zimska bašta je pak kao najbolji prijatelj, oprašta greške, traži malo, a daje celu sebe.

Osnovne namirnice za preživljavanje

 Mi baštovani, vrtlari, koji volimo da stvaramo u zemlji i sa zemljom, po pravilu mi nismo praktična sorta. Utrkujemo se da napravimo selekciju za najsočniji paradajz bez takozvane kragne. Sakupljamo semena meksičkih krastavaca i narandžastih suncokreta. Postajemo kolekcionari semena čeri paradajza koje moramo imati u svim oblicima i bojama. Uzgajamo krecave i ljubičaste salate, blitve i šargarepe duginih boja i vigne. U svom tom šarenilu i nepresušnom izvoru kreativnosti i potencijala često se gubi iz vida ono osnovno. Ono od čega se živi. Evo predloga namirnica od kojih može da se živi i preživi. Ako ništa drugo ne uzgajate moj predlog bi bio da razmislite o ovim namirnicama. Ovde imate i proteine i vitamine i masnoće, mogućnost dugog skladištenja i sve ostalo što uzgojite može da bude samo dodatak ovim namirnicama. Pa da vidimo koje su to osnovne namirnice, baza, podloga za sve drugo?

Kukuruz

Od svih žitarica najlakše je proizvesti za upotrebu kukurz. Ne samo da je kao biljka po prilično brz i jednostavan za uzgoj, već poseduje jednu ogromnu prednost nad drugim žitaricama: ne mora da se trebi. Naime, i pšenica, i heljda, i amarant i ovas su jako teški za čišćenje jer seme poseduje opnu koju je tesko odvojiti, i u samom procesu nastaje jako puno prašine, trebljenja, izbiranja. U poređenju sa tim, klip kukuruza je lako i rukom okruniti, te samleti na ručnom mlinu. Kažu da je najbolji ručni mlin Corona, heheheheh, neću ništa komentarisati, ali priznajem da je ime indikativno. 

Kod nas se prodaje na sajtovima za zanatsko pravljenje piva. U zavisnosti od toga kakvo brašno se želi, kukuruz se može nekoliko puta propustiti kroz mlin za finije brašno, a samo jednom za recimo palentu. Ukoliko se želi brašno za kolače, onda se dodatno prosejava. Naši preci su vekovima gajili poznat kukuruz osmak, i mislim da je vreme da ga vratimo na trpezu. Hibridne varijante kukuruza daju veće prinose, ali uglavnom na uštrb nutricionističke vrednosti zrna. I naravno, seme hibrid ne može da se ostavi za narednu setvu sem ukoliko se ne dehibridizuje, ali o tome drugi put. Osim što je sjajan za ishranu ljudi i može dugo da stoji, stabljike kukuruza se koriste za ishranu životinja i moje koze ga prosto obožavaju. Klip kukuruza je fenomenalan za potpalu i loženje, i kao materijal za punjenje visokih gredica ili malčiranje ispusta kod koka. Neki ljudi stavljaju klipove u rupu za sadnju paradajza jer se klip ponaša kao sunđer koji upija vodu, i kasnije je polako ispušta i na taj način dodatno zaliva paradajz. Sama opna na klipu, takozvane šuške, su odlične za punjenje jastuka i dušeka, a takođe su sjajne za potpalu i za pod od štale. Kukuruzna svila je lek za urinarne infekcije, i odlična za poboljšanje rada bubrega.

Krompir

Da li postoji neko ko ne voli krompir? Ova visoko hranjiva namirnica može da se spremi na bezbroj načina i da nikada ne dosadi. Obzirom da je klima sve više nepredvidiva, treba sejati i rani i srednji i kasni krompir. Na ovaj način se osiguravamo da ukoliko mraz ubije jedan, a suša drugi krompir, opet ćemo imati dovoljno za zimu. Kada se skladišti,krompir treba da je u hladnoj prostoriji koja ne mrzne. Umesto na gomili dobro je da se čuva u papirnim kesama ili džakovima koji dišu, i to po 5 kg. Na ovaj način ukoliko promakne neki truo krompir on neće doprineti da se pokvari veliki deo celokupne gomile. Osim za ljude, krompir je sjajna namirnica i za životinje. Kada ga ljuštim za ručak, kore odmah stavljam u lonac sa vodom i pustim da provri, te njima hranim živinu. 

Među baštovanima je popularna metoda gajenja krompira u slami gde se umesto zemljom, krompir zagrće slamom. Na ovaj način je fizički napor daleko manji, ali su manji i prinosi, kao i budžet jer slama je postala veoma skupa. Ovako je to bilo pre par godina u mojoj bašti.

Bundeva

Bundeva je jedna od najzdravijih namirnica i meni najukusnija. Veoma lako se gaji, obožava  plodna zemljišta, te je stoga uzgajam na gomilicama polupregorelog stajskog đubriva. Dobro podnosi zatravljenost i korove oko sebe koje prosto guši svojim velikim, širokim lišćem. Lišće bundeve obara temperaturu, a semenke bundeve su odličan antiparazit za životinje. Volim da gajim domaću belu bundevu i hokaido bundevu. Domaća bela bundeva pečena u rerni je nešto najslađe što postoji. 

Ima izuzetan ukus, dugo može da stoji, i predstavlja sjajan dodatak zimskoj ishrani životinja. Vrtlaranje stvara dozu snobizma, i ja nikada nisam mislila za sebe da ću biti tip ličnosti koji okreće i podiže nos uvis prema bundevama koje su vodenaste i nedovoljno slatke. Ultimativna bundeva mora da bude brašnjava i sočna u isto vreme, da je sjajna i za kolače i za čorbe, i za uštipke, i za humus. Mora da ispuni zahtev da se dugo skladišti i da je krupna, ali ne toliko velika da mi je potrebna pomoć da je podignem i isečem. U jesen uberem svoje bundeve i unesem ih u kuću. Ređam ih duž zidova soba, stavljam ispod kredenaca i na ormane, u police biblioteka, gde god ima praznog mesta. Pre upotrebe, bundevu isečem na pola, izvadim semenke i odvojim za kozice. Bundevu pečem u rerni smederevca, i nakon pečenja jednu polovinu iskoristim za čorbe, mafine, hlebove, pite, a drugu polovinu stavim u kesu i zamrznem. Na ovaj način, do januara sam sklonila bundeve iz kuće kako se ne bi kvarile, a u zamrzivaču imam pola svojih bundeva da se troše do leta.

Hokaido bundeva je posebna po tome što ne mora da se čeka da poraste kako bi se jela. Dakle, može se konzumirati u bilo kojoj fazi rasta, i jede se sa korom. Obzirom da se bundeve jako lako međusobno ukrštaju obratite pažnju na to da sadite manje vrsta, i da ih držite udaljene jedne od drugih. Narvno, postoje načini da se tikvenjače (u koje spadaju i tikvice i krastavci i lubenice) ne ukrste, ali zahtevaju štipaljke za veš ili selojtep, četkice za akvarel i ostali vudu :-)

 Pasulj

Avaj, nikada nisam uspela da uzgojim dovoljnu količinu pasulja. Od svih biljaka, najteže mi je sa pasuljem iz nekog razloga, ali urođena tvrdoglavost me sprečava da odustanem. Pasulj je fantastičan izvor proteina, može jako dugo da stoji i sve u svemu treba ga saditi i imati. Nejveći problem prilikom čuvanja pasulja je insekt žižak, i zato pasulj ne čuvam u špajzu već u zamrzivaču. U našem narodu je poznato da se pasulj seje uz kukuruz, i to posebna sorta, originalno nazvan: kukuruzar. Međutim stručnjaci tvrde da to nije najsrećnije rešenje jer pasulj u sredini kukuruzovog polja jednostavno nema dovoljno svetlosti, te ukoliko se već sadi uz kukuruz da ga treba sejati po rubovima kukuruznog polja i izbegavati sredinu. Pored pasulja, odlično rešenje je i pasuljica koja je otpornija na sušu i bolesti. Iako nisam do sada uspela da uzgajim pasulj, svakog septembra kupim minimum 10 kilograma pasulja da traje preko zime, i da se nađe jer jelte, nikad se ne zna :-)

Patke

Za razliku od koka, patke su otpornije na bolesti, pačići skoro nikada ne dobijaju bakterijske infekcije i nije im potrebna starter hrana sa antibioticima. Patke se odlično same snalaze za hranu i imaju instinkt krda, dakle za razliku od koka mnogo je lakše upravljati njima jer gde ide jedna idu sve. One ne čeprkaju zemlju kao koke, i nežnije su prema biljkama. Obožavaju da jedu puževe i insekte te su jako korisne kao prirodni insekticid u bio bašti, ali ih treba u baštu pustiti tek kada su biljke dovoljno porasle, jer umeju da se zanesu i zgrabe malo sočne bebi salate; kako mogu da ih krivim?! Patke daju više jaja od kokošaka i nastavljaju da nose i zimi kada koke uglavnom prestaju. Pačije meso je delikates, i prilikom kuvanja moguće je izdvojiti pačiju mast na kojoj se zasniva francuska kuhinja. Jaja patki su posebna priča, žumance je ogromno, a samo jaje je veće od kokošijeg. Zbog ovoga, testa spremljena sa pačijim jajima bolje rastu, i moguće je upotrebiti manje jaja. Jaje od slobodne patke ima više omega kiselina od lososa, i predstavlja kompletan protein.Najbolje patke nosilje su Indijske patke trkačice, a najbolje patke za meso su mutave patke. Za dualne sposobnosti jaja-meso, dobre su pekinške patke, orpington i kaki kempbel. 

                                                moje bebe indijske trkačice
 

Po internetu kruži priča o 3 sestre. Legenda kaže da su Indijanci zajedno uzgajali bundevu, kukuruz i pasulj. Pasulj je biljkama davao azot, kukuruz je služio pasulju kao potpora, a bundeva je svojim lišćem štitila sve njih od korova. Iako zvuči fantastično, još nisam srela osobu koja je u praksi ovo i odradila. Ipostavilo se da je ipak najbolje posvetiti se svakoj od ovih kultura ponaosob. Ukoliko ste u ovome uspeli, pišite mi i ostavljajte komentare. Volela bih da znam kako ste radili i sa kojim sortama.

Gajiti osnovne namirnice nije tako glamurozno kao imati kolekciju čili papričica ili rainbow blitve, ali daje osećaj ispunjenosti i sigurnosti. Uliva poverenje i čini svaku zimu manje hladnom. Ovo nisu namirnice koje donose veliki profit i ne treba ih gajiti za prodaju ukoliko ne posedujete velike površine zemlje i mehanizaciju. Moja bašta se sastoji od osnovnih namirnica i bašte za prodaju, odakle uvek pretekne nešto i za nas ukućane. Lepota je naći idealnu bundevu, savršen pasulj koji se topi u loncu za Badnje veče, razbijati pačija jaja za Vaskrs, i mirisati proju od sopstvenog kukuruza. Ovo je hrana za dušu, hrana za srce, opstanak u malom, dostupan svima. Ovo je mir u kući, spokoj i sigurnost, blagoslov i ispunjenje. I amin.

Kuhinja kao sigurnost u nesigurnim vremenima

 Još je Abraham Maslow davnih dana utvrdio piramidalnu potrebu svih ljudskih bića, u suštini, ona nas podseća da bez ispunjenja osnovnih životnih potreba, a na prvom mestu hrane, nema odlaska na sledeći nivo postojanja, jer gladan čovek ne razmišlja o moralu i estetici, kao ni o filozofiji niti religiji, već isključivo o ispunjennju svojih osnovnih potreba. 

Preci su znali vrednost kuhinje i ona je uvek zauzimala centralno mesto. Ljudska bića se povezuju preko hrane i kulture ishrane, te je i naš crkveni kalendar prepun smenjivanja posta i proslava, uvek tesno povezan sa hranom. Za mene kuhinja pre svega znači sigurnost.

Vremena u kojima živimo su nestabilna vremena, kao što su oduvek i bila. Kao i naš crkveni kalendar, i sam život je prepun uzastopnog smenjivanja perioda blagostanja i perioda nemanja. Na kuhinju gledam kao na banku. I dok se vrednost svega drugog u životu može promeniti iz sata u sat, vrednost hrane ostaje permanentna. Moja kuhinja je moje utočište, oaza, sigurna kuća u kojoj znam da imam sve pod kontrolom, i gde me ništa nikada ne iznenađuje. U bilo koje doba da dođu gosti, bez da idem do radnje, uvek imam šta da ih poslužim. U bilo koje doba potrebno je samo otvoriti teglu i ima nešto slatko da se pojede. Kada u tegli imate pasterizovan sos od tresanja sa mirisom gorkog badema, napraviti lenju pitu je stvar minuta. Krastavčići u tegli i na tanko isečen sir uz par barenih jaja zadovoljavaju sve kriterijume mezeta za drage ljude. Tajna kuhinje bez frustracije leži u njenoj opremljenosti, u listama koje mi govore kad šta fali, u kupovini na veliko. Kec u rukavu svake kuhinje je dobro opremljen špajz, danas prognan iz modernih stanova koji podržavaju ne čoveka i njegov duševni mir, već ga konstantno navode da izlazi, kupuje i troši kako bi funkcionisao. 

Kupovina na veliko štedi novac. Hajde da pogledamo neke brojeve, npr. cimet! Kilogram rinfuznog cimeta kosta 594 rsd. ali ukoliko odlučite da ga kupujete u kesicama od po 5 g. gde svaka kosta recimo 16 rsd, ispada da vas 1kg kosta 3.200 rsd. 

Ukoliko odete na sajt recimo Bio špajza, i pogledate cene robe na merenje videćete i sami koliko se isplati kupiti 1 kg. bibera, aleve paprike, te 50 kg. soli, šećera i slično. Ovako se ne štedi samo novac, već i nešto što ne uzimamo u obzir, a to je naše vreme :-) Zamislite koliko puta ste išli do prodavnice po tu kesicu cimeta, i koliko ste usput videli da vam treba još nekih stvari koje vam pri tome nisu bile neophodne. Da ne pričam o svoj ambalaži koja se uzaludno taloži i zagađuje nas, a koja je bespotrebno bačena na kesice i kesice stvari kupljenih na komad. Roba na merenje se lako može kupiti klikom online i ukoliko pređete određenu kilažu poštarina će uglavnom biti besplatna. 

Pre nego što sam živela u kući na selu, sa ostavom, u gradu sam u te svrhe koristila orman. 

Evo nekog osnovnog spiska za kuhinju koji mi pomaže u planiranju:

Bazične namirnice: So, šećer, ulje, maslinovo ulje, svinjska mast, sirće od jabuke  i alkoholno.

Mešenje: Brašno, prašak za pecivo, soda bikarbona, gustin, margarin, vanila, ekstrat badema, šećer u prahu, kakao, kokosovo brašno, mleko u prahu, čokolada za kuvanje, kvasac

Pića: Voda za slučaj nestašice, kafa, čaj, vino, rakija, domaći likeri (orahovača, višnjevača)

Za grickanje: Suvo grožđe i suvo voće, puter kikiriki, tortilje, kukuruz kokičar, perece, krekeri, keks, pire od jabuke

Sušeno bilje: Bosiljak, nana, majčina dušica, mirođija, susam, lovorov list, tucana paprika (sudžuk)

Začini: cimet, kurkuma, mlevenii đumbir, ml. beli luk, dehidrirano povrće mix., aleva paprika slatka i ljuta, indijski oraščić, karanfilić, star anis, kari, kumin, kim

Tegle, kesice i boce: Supe u kesici, paradajz sos, sataraš, kompoti, med, tunjevina, sardine, džemovi i filovi za pite, povrće u teglama (grašak, kukurz, cvekla, krastavci), turšija, kiseli kupus

Suve namirnice: Pasulj, supe u kocki, ovsene pahuljice, pirinač, testenina, palenta, griz, prezla, orasi, badem, lešnik, kikiriki, semenke suncokreta, suve pečurke 

Sveže: krompir, luk, beli luk, đumbir, celer, peršun, jabuke, banane, narandže, paprike, limun, salata i ostalo zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj) 

Frižider: Maslac, sir beli, kačkavalj, i krem, jaja, mleko, jogurt, pavlaka, domaći kečap, majonez i senf, domaće suhomesnato, i šunka.

Zamrzivač: slanina, hlebovi, sladoled od vanile, kobasica, riba, voće (jagode, borovnice, kajsije), povrće (grašak, boranija), mlevena govedina, svinjetina, ćuretina, piletina

Ostalo: deterdžent za veš, sapun za ruke, šampon, imalin, varikina, apotekarski alkohol, tečni sapun za čišćenje, tolet papir, šibice, sveće, pasta za zube

Iako ovaj spisak izgleda kao puno, uz mesečno izdvajanje budžeta za kuhinju i špajz veoma brzo se dolazi do banke hrane u sopstvenom domu, kao i do onog momenta kada se više ne ide do radnje već samo do špajza. Nikad neću razumeti kratkotrajnost pamćenja naroda kome pripadam, kao da se više ne sećamo embarga, devedesetih, kao da ne pamtimo posleratna vremena 40ih godina prošlog veka, kao da se pretvaramo da živimo u normalnim vremenima, kao da će pandemija nestati za mesec ili dva, kao da samo malo je potrebno strpeti se pa će biti sve u redu, I biće sve u redu, ali samo ako smo mudri i razmišljamo unapred možemo biti stub svojoj porodici i svom okruženju. Za mene biti stub znači uvek imati puno srce i pun špajz.

 

Ultimativni ispust za koke

 Jedna od prvih životinja koja treba da dospe na farmu sigurno je koka. Kokoške nisu zahtevne životinje, oprostiće vam nedostatak vremena i iskustva i doneće vam neizmernu radost. Ultimativni kokošinjac ne mora da bude hotel za koke, ali treba da ima neke osnovne gadžete koji će ga izdvojiti od banalnog, obicnog staništa za koke i unaprediti u suvo zlato.‚

Kao devojka koja je grad zamenila sa selom priznajem javno da ama ništa nisam znala o uzgoju živine. Raspitivala sam se kod komšija, ali su informacije često bile kontradiktorne i nepotpune. Tražila sam pomoć tehnologije preko raznih fb grupa, ali ako nikad niste bili član Balkanske grupe za domaće životinje, budite upozoreni da je to samo za najhrabrije ;-) jer ovako završavaju optimisti koji postave početničko pitanje

                                                       

Onda sam pribegla jedinoj opciji koju znam, istoj onoj koje sam se držala ceo život, i koja me je naučila skoro svemu što znam: knjige. Avaj, kod nas se ne štampaju praktične, zabavne, kreativne knjige vezane za selo, ali na sreću postoji sajt The Book depository, negde u Engleskoj, i u moru knjiga, klikom kartice, knjiga stiže za oko 2 nedelje na vašu adresu, i to sa besplatnom poštarinom. Tako sam ja došla do svojih informacija vezanih za koke. 

https://www.bookdepository.com/Small-Scale-Poultry-Flock-Harvey-Ussery/9781603582902

Ima previše dobrih informacija u ovoj knjizi, ali sa vama delim ovde one koje su mi bile otkriće i nepoznanica.

Svi znamo da je za koke najbolje da budu puštene, ali ukoliko imate baštu i to probate, primetićete da osim insekata, što je dobro, koke jedu i biljke, što je loše.  Dakle, ukoliko nemate dovoljno prostora i za koke i za baštu one se moraju držati u nekom ograđenom prostoru. Na žalost taj prostor veoma brzo postane gola zemlja nakon što koke poručkaju i zadnji zeleniš. Ta zemlja postaje natopljena njihovim izmetom, koje postaje sedište razmnožavanja bakterija i bolesti. Još ako im se hrana baca po podu, nastupaju na scenu i unutrašnji paraziti. Onda dolazi jesen i kiša, i sav taj izmet, sa sve bakterijama i gadostima se sliva iz ispusta za koke i dolazi do bašte, podzemnih voda, bunara, a pri tome su koke nesrećne jer za njih nije prirodno da budu na nečistoj, goloj zemlji.

Rešenje, kaže moja knjiga, jeste nastiranje, tj. malčiranje. U jesen uvek sakupljam džakove suvog lišća i stavljam kokama u ispust, dodajem pokošenu travu, slamu, seno, šta god imam dostupno, jednom rečju pravim veliku kompostnu gomilu. Koke uživaju čeprkajući po malču, što je izuzetno bitno za njihov nivo stresa kada su u ograničenom prostoru. Nema neprijatnih mirisa i svi su srećni. Naravno, malč treba često dodavati kako bi koke uvek bile na suvom. Ako počinjete, stavite slobodno pola metra materijala za malčiranje, i ne brinite, ne morate ga rasprosrti, koke to odlično rade same.

    Obzirom da kokoške majstorski prljaju vodu i stvaraju blato, vodu za koke držim na jednoj paleti, pa sva voda dospe ispod palete, a dvorište ostaje čisto.

    Ispust za koke valja posaditi jakim i otpornim biljkama. U njemu rasadjujem gavez koji koke obožavaju da kljucaju. Uz žice sadim reznice kupine koje u početku zaštitim kako ih kokoške ne bi sravnile dok su još mlade. Kupina ima izuzetno zdravo lišće, i naravno plodove. Takođe je dobro u ispust posaditi drvo voća koje će leti pružati hlad, a otpalo voće privlačiti crviće koje koke obožavaju. U ispust sadim i godži bobice koje se jako lako razmnožavaju.

    Ukoliko imate dovoljno prostora za baštu, taj deo se može podeliti na dva jednaka dela, a kokošinjac staviti na sredinu. Jedne godine se koke puštaju u samo jedan deo koji im služi kao ispust, dok se bašta radi u drugom delu, i tako se svake godine smenjuje mesto za baštu. Kokoške će pripremiti zemlju za sadnju, čeprkanjem će prozračiti zemlju, malč od ispusta će biti kao ogromna gomila komposta, i uništiće svaki korov. 

Ovaj princip se može primeniti i na manjim površinama, npr. na lejama širine 75cm, kao što su moje, gde se koke mogu pustiti u posebno izgrađenim high tech konstrukcijama :-) da podjubre leju, pojedu ostatke povrca, i unište korov. Zimi se mogu držati u plasteniku koji će majstorski pođubriti za prolećnu sadnju.

Ukoliko vam treba brzi kompost, dovoljno je skloniti površinski malč i uzeti zemlju koja se nalazi ispod. 

Kao i sve druge životinje, koke daju najbolje od sebe kada se radi sa njima, a ne protiv njih. Kada se koristi njihov prirodan instinkt i u našu korist, kada im se smanji na minimum nivo stresa i okidača za bolest.

Ultimativni ispust za koke nije finalan, kao što to nije ni bašta; on se stalno modifikuje, prilagođava novim uslovima i ambicijama, stalno se osluškuje, uči nešto novo, primenjuje, i filtrira kroz zub vremena, pa tako i moj ispust. Neka je sa srećom svima koji počinju ili menjaju dvorište za svoje mezimice!!!