Kuhinja kao sigurnost u nesigurnim vremenima

 Još je Abraham Maslow davnih dana utvrdio piramidalnu potrebu svih ljudskih bića, u suštini, ona nas podseća da bez ispunjenja osnovnih životnih potreba, a na prvom mestu hrane, nema odlaska na sledeći nivo postojanja, jer gladan čovek ne razmišlja o moralu i estetici, kao ni o filozofiji niti religiji, već isključivo o ispunjennju svojih osnovnih potreba. 

Preci su znali vrednost kuhinje i ona je uvek zauzimala centralno mesto. Ljudska bića se povezuju preko hrane i kulture ishrane, te je i naš crkveni kalendar prepun smenjivanja posta i proslava, uvek tesno povezan sa hranom. Za mene kuhinja pre svega znači sigurnost.

Vremena u kojima živimo su nestabilna vremena, kao što su oduvek i bila. Kao i naš crkveni kalendar, i sam život je prepun uzastopnog smenjivanja perioda blagostanja i perioda nemanja. Na kuhinju gledam kao na banku. I dok se vrednost svega drugog u životu može promeniti iz sata u sat, vrednost hrane ostaje permanentna. Moja kuhinja je moje utočište, oaza, sigurna kuća u kojoj znam da imam sve pod kontrolom, i gde me ništa nikada ne iznenađuje. U bilo koje doba da dođu gosti, bez da idem do radnje, uvek imam šta da ih poslužim. U bilo koje doba potrebno je samo otvoriti teglu i ima nešto slatko da se pojede. Kada u tegli imate pasterizovan sos od tresanja sa mirisom gorkog badema, napraviti lenju pitu je stvar minuta. Krastavčići u tegli i na tanko isečen sir uz par barenih jaja zadovoljavaju sve kriterijume mezeta za drage ljude. Tajna kuhinje bez frustracije leži u njenoj opremljenosti, u listama koje mi govore kad šta fali, u kupovini na veliko. Kec u rukavu svake kuhinje je dobro opremljen špajz, danas prognan iz modernih stanova koji podržavaju ne čoveka i njegov duševni mir, već ga konstantno navode da izlazi, kupuje i troši kako bi funkcionisao. 

Kupovina na veliko štedi novac. Hajde da pogledamo neke brojeve, npr. cimet! Kilogram rinfuznog cimeta kosta 594 rsd. ali ukoliko odlučite da ga kupujete u kesicama od po 5 g. gde svaka kosta recimo 16 rsd, ispada da vas 1kg kosta 3.200 rsd. 

Ukoliko odete na sajt recimo Bio špajza, i pogledate cene robe na merenje videćete i sami koliko se isplati kupiti 1 kg. bibera, aleve paprike, te 50 kg. soli, šećera i slično. Ovako se ne štedi samo novac, već i nešto što ne uzimamo u obzir, a to je naše vreme :-) Zamislite koliko puta ste išli do prodavnice po tu kesicu cimeta, i koliko ste usput videli da vam treba još nekih stvari koje vam pri tome nisu bile neophodne. Da ne pričam o svoj ambalaži koja se uzaludno taloži i zagađuje nas, a koja je bespotrebno bačena na kesice i kesice stvari kupljenih na komad. Roba na merenje se lako može kupiti klikom online i ukoliko pređete određenu kilažu poštarina će uglavnom biti besplatna. 

Pre nego što sam živela u kući na selu, sa ostavom, u gradu sam u te svrhe koristila orman. 

Evo nekog osnovnog spiska za kuhinju koji mi pomaže u planiranju:

Bazične namirnice: So, šećer, ulje, maslinovo ulje, svinjska mast, sirće od jabuke  i alkoholno.

Mešenje: Brašno, prašak za pecivo, soda bikarbona, gustin, margarin, vanila, ekstrat badema, šećer u prahu, kakao, kokosovo brašno, mleko u prahu, čokolada za kuvanje, kvasac

Pića: Voda za slučaj nestašice, kafa, čaj, vino, rakija, domaći likeri (orahovača, višnjevača)

Za grickanje: Suvo grožđe i suvo voće, puter kikiriki, tortilje, kukuruz kokičar, perece, krekeri, keks, pire od jabuke

Sušeno bilje: Bosiljak, nana, majčina dušica, mirođija, susam, lovorov list, tucana paprika (sudžuk)

Začini: cimet, kurkuma, mlevenii đumbir, ml. beli luk, dehidrirano povrće mix., aleva paprika slatka i ljuta, indijski oraščić, karanfilić, star anis, kari, kumin, kim

Tegle, kesice i boce: Supe u kesici, paradajz sos, sataraš, kompoti, med, tunjevina, sardine, džemovi i filovi za pite, povrće u teglama (grašak, kukurz, cvekla, krastavci), turšija, kiseli kupus

Suve namirnice: Pasulj, supe u kocki, ovsene pahuljice, pirinač, testenina, palenta, griz, prezla, orasi, badem, lešnik, kikiriki, semenke suncokreta, suve pečurke 

Sveže: krompir, luk, beli luk, đumbir, celer, peršun, jabuke, banane, narandže, paprike, limun, salata i ostalo zeleno lisnato povrće (spanać, blitva, kelj) 

Frižider: Maslac, sir beli, kačkavalj, i krem, jaja, mleko, jogurt, pavlaka, domaći kečap, majonez i senf, domaće suhomesnato, i šunka.

Zamrzivač: slanina, hlebovi, sladoled od vanile, kobasica, riba, voće (jagode, borovnice, kajsije), povrće (grašak, boranija), mlevena govedina, svinjetina, ćuretina, piletina

Ostalo: deterdžent za veš, sapun za ruke, šampon, imalin, varikina, apotekarski alkohol, tečni sapun za čišćenje, tolet papir, šibice, sveće, pasta za zube

Iako ovaj spisak izgleda kao puno, uz mesečno izdvajanje budžeta za kuhinju i špajz veoma brzo se dolazi do banke hrane u sopstvenom domu, kao i do onog momenta kada se više ne ide do radnje već samo do špajza. Nikad neću razumeti kratkotrajnost pamćenja naroda kome pripadam, kao da se više ne sećamo embarga, devedesetih, kao da ne pamtimo posleratna vremena 40ih godina prošlog veka, kao da se pretvaramo da živimo u normalnim vremenima, kao da će pandemija nestati za mesec ili dva, kao da samo malo je potrebno strpeti se pa će biti sve u redu, I biće sve u redu, ali samo ako smo mudri i razmišljamo unapred možemo biti stub svojoj porodici i svom okruženju. Za mene biti stub znači uvek imati puno srce i pun špajz.